Vidiš, ovo sam ja na ulici, a ovo na terasi…

Aha…opet ja, samo ispred vrata stana…
A ovo sam ja, pijem vodu…
I ovo sam ja, jedem kiflu…
Vidi, ja, u gradskom prevozu, kucam kartu…

Verovatno su vam poznata slična objašnjenja zaljubljenika u selfije dok vam pokazuju galerije fotografija u mobilnom telefonu ili na nekoj od društvenih mreža.

Prema anketi proizvođača mobilnih telefona i kamera marke Samsung, 30% svih fotografija koje su snimile osobe starosti od 18-24 godine su upravo selfi, odnosno «autoportreti». Jedan od razloga zašto (uglavnom) mladi postavljaju vlastite fotografije na društvene mreže je potreba za odobravanjem i pažnjom. Trend su popularizovali celebrity poput Rihanne, Justina Biebera i mnogih drugih. Po uzoru na njih, njihovi sledbenici poslušno dele svaki aspekt svog život sa širokom publikom na društvenim mrežama.
Psiholog Hibberd upozorava na štetne posledice takvog ponašanja, posebno jer tako drugima daju priliku da ih maltretiraju putem interneta, što je već “normalna” pojava.

Zašto se želja da se zabeleži značajan trenutak, deformisala u izraz narcisoidnosti i vrstu lične i društvene devijacije?

Američka psihijatrijska asocijacija (APA) je na sastanku svog upravnog odbora službeno potvrdila da je “selfie”, odnosno fotografisanje samog sebe, u stvari mentalni poremećaj.

– Selfi se definiše kao opsesivna želja za fotografisanjem samog sebe i postavljanjem fotografija na društvene mreže zbog nedostatka samopoštovanja i popunjavanja praznine u intimnom životu –navode stručnjaci APA.
Takođe ističu kako postoje tri nivoa poremećaja:
Prvi je ograničeni selfi, odnosno fotografisanje samog sebe najmanje tri puta dnevno bez objavljivanja fotografija na društvenim mrežama.
Drugi nivo je akutni selfi, odnosno fotografisanje samog sebe najmanje tri puta dnevno objavljujući sve fotografije na društvenim mrežama.
I treći nivo je hronični selfi, odnosno nekontrolisano fotografisanje samog sebe uz objavljivanje fotografija na društvenim mrežama najmanje šest puta dnevno.
Stručnjaci tvrde da su najbolji lek za poremećaj kognitivno-bihevioralne terapije, odnosno terapije za lečenje poremećaja u ponašanju.

Zoom: Pravo na privatnost!

U savremenim uslovima pravo na zaštitu privatnosti je sve ugroženije. Razvojem nauke i tehnologije, posebno razvojem savremenih komunikacija, uvođenjem novih informacionih sistema
(uz neosporno korisne efekte), stvaraju se i pretpostavke za nove oblike ugrožavanja prava na privatnost.

Kada je reč o fotografisanju, osim opsesivnog samofotografisanja, nekontrolisano fotografisanje drugih je postala veoma uznemirujuća i zabrinjavajuća društvena pojava. U želji da za sebe zabeleže svaki, pa i najbeznačajniji trenutak, «fotografi» narušavaju jedno od osnovnih ljudskih prava-pravo na privatnost. Objavljujući porodične i druge privatne fotografije na društvenim mrežama, uglavnom bez pristanka osoba koje su se na istim fotografijama «našle» slučajno i ne svojom voljom, narušavaju njihovo pravo na zaštitu privatnosti.
Treba posebno istaći da je fotografisanje bez pristanka osobe i objavljivanje takvih fotografija krivično delo.

«Za objavljivanje svakog zapisa nečijeg lika (fotografski, crtani, filmski, video ili digitalni) ili glasa (magnetofonski, gramofonski, digitalni i slično) potreban je pristanak osobe čijeg se privatnog života tiču, ili čije reči, lik ili glas zapis sadrži, ako se pri objavljivanju može zaključiti o kojim je osobama reč. Fotografisanje nekog bez njegovog pristanka i objavljivanje takvih fotografija (ukoliko se time osetno zadire u njegovu privatnost, a to procenjuje sud) jeste krivično delo, koje se kažnjava novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine”

I ne manje važno …
Da li ste nekada razmišljali koliko je profesionalnih fotografa ostalo bez posla “zahvaljujući” savremenom trendu ugradnje kamera u mobilne telefone, dostupnosti kućnih printera za izradu fotografija i sl.?
Paradoks je da će bez obzira na tehnološke mogućnosti, stotine i hiljade fotografija zauvek biti zaboravljeno ili izbrisano u raznim folderima, upravo zbog neselektivnog “klikanja” i “slikanja” svega i svačega.
Savremena tehnologija je donela mnoge pozitivne promene u naše živote, ali ne treba nikada gubiti iz vida i one loše.

Autor: Alenka Nikolić

Comments

comments