Да ли се веровање да је Бог творац универзума, живог света, па и човека, налази у нужном конфликту са биолошком теоријом о еволуцији живих бића? Ово питање ретко може да прође без бурне расправе која најчешће завршава у ћорсокаку непомирљивих ставова оних који верују да бране науку и оних који верују да бране Бога. Сасвим другачији приступ имали су теолог и биолог, учесници недавно завршеног годишњег скупа „Теологија у јавној сфери”, одржаног у Требињу, у организацији Епархије захумско-херцеговачке.

Др Алексеј Тарасјев, научни саветник Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, и ђакон др Здравко Јовановић, доцент Православног богословског факултета Универзитета у Београду у расправи под насловом „Теорија еволуције и теологија стварања: између конфликта и хармоније” изашли су из горепоменутог ћорсокака. Њихова веома запажена дискусија представила је сасвим другачију слику реалности од оне с којом се најчешће кроз медије (а покаткад и систем образовања) срећемо. Вера у хришћанског Бога не налази се у нужном сукобу са теоријом еволуције, нити теолози са биолозима. Сукоб постоји тамо где и људи који у њему желе, мисле да треба или имају интерес да учествују.

Научни статус теорије еволуције

Одговарајући на приговор да је реч „само о теорији”, др Алексеј Тарасјев је, насупрот колоквијалном схватању према коме је појам „теорије” синоним за слободну спекулацију, а „закон” за објашњење непорецивих чињеница, показао да у науци теорија има највиши епистемички статус. Теоријом се објашњавају научне чињенице и законитости – у овом случају чињеница еволуције и процеси према којима се она одвија. Др Тарасјев је приметио и да се у јавности нова открића из еволутивне историје одређених таксона (нпр. откриће нових врста из рода Ηomo) често погрешно представљају као довођење у питање саме теорије. Он је додао и да чињеница да на макро-плану историје живота ова теорија не може да понуди детаљна предвиђања не угрожава њен научни статус.

Такође, др Тарасјев се осврнуо и на питање „прелазних форми”, истичући да су фосили по себи редак природни феномен, који настаје под врло специфичним условима, али и да, с друге стране, захваљујући њима имамо врло јасну слику еволуционе историје одређених таксона. У осврту на питање односа који хришћански теолози треба да заузимају према научним теоријама, др Јовановић је изнео став да они нису позвани да доносе суд о њима – изузев у случају када су и сами научници који се њима баве у оквирима своје струке. С друге стране, као изразито пожељно, др Јовановић је оценио настојање теолога да у свом раду у обзир узму тековине и достигнућа свих наука. Отуда, износећи лично становиште да теорију еволуције сматра не само научно заснованом теоријом, већ и веома лепом и инспиративном конструкцијом, др Јовановић је нагласио да су теолози у обавези да уваже њене увиде и размотре изазове које она представља.

Теолошки статус такозваног научног креационизма

Он је нагласио да без обзира на то што може представљати изазов за теолошко промишљање, ни теорија еволуције, нити било која друга научна теорија, не може бити у сукобу са елементарним чињеницама хришћанске вере: да је Бог створио свет из љубави, те да нам дарује спасење кроз свог оваплоћеног Сина и Светог Духа који у Цркви обитава. Иако се често представља као теорија која је, за разлику од теорије еволуције, комплементарна хришћанском погледу на свет, креационизам је, према мишљењу др Јовановића, квазинаучна и квазитеолошка теорија. Оцењујући да је реч о америчком феномену који је штетан по науку, али и изразито профитабилан пројекат, он је изразио чврсто уверење да ова теорија са православним богословљем нема нити би требало да има никакве везе.

Метафизичке импликације теорије еволуције

Имајући у виду да многи научници, и популаризатори науке, уз научне ставове често представљају и личне светоназоре, др Тарасјев је нагласио да наука сама по себи не подразумева одређени поглед на свет. С друге стране, становиште да наука може да понуди потпуне одговоре на сва етичка и метафизичка питања, др Тарасјев је назвао сцијентизмом. Отуда, питање метафизичких и етичких импликација теорије еволуције зависи, по мишљењу др Тарасјева, и од особе која је у сврху њихове разраде (зло)употребљава. С тиме се сложио и др Јовановић, констатујући да је теорија еволуције у метафизичком смислу неутрална. Он је додао, с друге стране, да први стихови књиге Постања указују да Бог ствара живи свет уз помоћ такозваних секундарних узрока – наређујући земљи да израсте плодове, или стварајући човека од „праха земаљског” – те да и та чињеница сведочи да ни у Светом писму не постоји ништа што би директно противречило идеји о еволутивном развоју животних форми. Надовезујући се на тврдњу др Јовановића да су теолози у обавези да ослушкују шта наука има да им каже, др Тарасјев је рекао и да је дијалог теолога и биолога користан не само ради бољег међусобног разумевања, већ и због заједничког доприноса друштву у коме живимо – имајући на уму случајеве у којима научна истраживања или њихова примена носе и одређене етичке конотације.

Не би се могло тврдити да су овом расправом, понуђени коначни одговори на сва питања која различити аспекти односа хришћанске теологије и теорије еволуције пред нас постављају. Међутим, њоме је остварен важан корак у стварању аргументованог и одговорног дијалога између теолога и биолога који, чини се, представља изузетак у нашој јавности.

Аутор: Др Андреј Јефтић

Православни богословски факултет, Универзитет у Београду

Comments

comments